Rodžer Zelazni – uvod u „Hronike Ambera“

zelazni

Da Rodžer Zelazni nije napisao svoju sagu o dvorskim spletkama u izvesnom Amberu, pomerivši percepciju onoga što se smatralo zanimljivim zapletom u epskoj fantastici, izvesni Džordž Martin danas ne bi mogao da maltretira publiku beskonačno odlažući otkrovenje čija guza će završiti na Gvozdenom prestolu. A opet, među mlađim naraštajima, malo ko je ispratio Zelaznijev magnum opus.

Okosnicu Zelaznijevog dela čini teza da je Amber jedini pravi svet. Kao svoje odjeke, Amber stvara paralelne univerzume koji se zovu „senke“, a naša zemlja je samo jedan od tih Amberovih odjeka. Isključivo oni koji su amberske kraljevske krvi mogu manipulisati „senkama“ i kretati se između svetova. Borbe oko prestola, dvorske spletke i hamletovski zaplet kombinovan sa elementima fantastike, samo su vrh ledenog brega koji je ovom serijalu doneo kultni status međ’ fanovima fantastike, utičući na mnogobrojna kasnija dela.

„Hronike Ambera“ se sastoje od deset knjiga i nekoliko kratkih priča, objavljivanih tokom 1970-tih. Serijal je do sada takođe izrodio jednu opskurnu PC igru kao i jedan od prvih i najpopularnijih RPG sistema bez kockica. S obzirom da je nedavno najavljena i TV serija o Amberu, Beokon će biti pravo mesto da se podsetimo značaja ove sage.

Gekokuđo

gekokujo

Gekokuđo je društvena igra koju je napravilo udruženje Duh Istoka sa ciljem da zabavi i edukuje igrače. Radnja igre je smeštena u prestonici feudalnog Japana, Kjotu, koji je prikazan na mapi po kojoj se igrači kreću. U igri postoje tri klase a to su samuraji, nindže i ronin. Igrači se bore jedni protiv drugih karticama a pored toga oni mogu raditi zadatke, skupljati novac i kupovati raznu opremu. Takođe, u igri postoje razna tradicionalna oružija i oklopi iz perioda feudalnog Japana. Igra se može igrati i na više načina. Pored tradicionalnog tipa u kome nindže i samuraji moraju eliminisati jedni druge a ronin mora da se ubaci u jedan od timova, postoji i verzija sa carskim ključevima koje igrači skupljaju kako bi pobedili. Ilustracije mape i karata su rađeni u manga stilu.

Projekcija: „Priča nad pričama“

tale_of_tales

Raskošna i mračna evropska koprodukcija „Priča nad pričama“ (Tale of Tales, snimana je po motivima bajki napuljskog pisca Đanbatiste Bazilea, s početka 17. veka. Nekada davno, postojala su tri susedna kraljevstva, svako sa veličanstvenim dvorcem iz koga su vladali kraljevi i kraljice, prinčevi i princeze. Jedan kralj je bio bludnik, drugi očaran neobičnom životinjom, dok je jedna od kraljica bila opsednuta željom da dobije dete. Čarobnjaci i vile, zastrašujuća čudovišta, ogri i stare pralje, akrobate i kurtizane, protagonisti su ove slobodne interpretacije dela čuvenog pisca, jer cilj reditelja je upravo bio da ogoli bajke kao izvorne morbidarije, dekonstruišući diznijevsku viziju na kojoj smo odrasli. A da ne pominjemo raskošne kostime koji su vlažni san svakog kosplejera.

Režija: Mateo Garone
Uloge: Salma Hajek, Vensan Kasel, Džon Si Rajli
Trajanje: 125 minuta